Koreni - Dobro je počelo...

Prikazana je prva epizoda dugo najavljivanog projekta RTS, i odmah da kažem -  sve ono što "ona" serija nije - ova izgleda da jeste! Naravno, pogađate reč je o serijama Nemanjici-radjanje kraljevineKoreni...

Koliko je "ono" odavalo utisak sklepanosti na brzinu, "ovo" deluje umetnički veoma dobro skrojeno, bar ako je sudeći po prvoj epizodi. Naravno, upućeniji u reči i dela koje je stvarao Dobrica Ćosić, verovatno i ovde mogu i da pronađu "dlaku u jajetu", ali, bar, prva epizoda serije po delu srpskog "oca nacije" podigla je standarde dovoljno visoko, da će se ubuduće kvalitet ekranizacije nekog književnog dela neumitno porediti s onim što su postigli reditelj Ivan Živković i vrsni glumci, bar oni koji su se pojavili u prvoj epizodi - Žarko Laušević (Aćim Katić), Igor Đorđević (Đorđe Katić), Sloboda Mićalović (Simka), Radovan Vujović (Vukašin), Dara Džokić (Milunka), Nenad Jezdić (Tola)...

Prikazana atmosfera Srbije s kraja 19. veka, pre svega po eksterijerima, podseća na raskošne scene kakvog ruskog klasika, koje kao da pripadaju ekranizacije kakvog dela Lava Tolstoja ili Puškina. I same dijaloške scene su dovoljno jake, da čak iako napisane pre skoro 70 godina, pogađaju u srž besmisla sadašnjosti društva opterećenog političkim podelama, koje i posle tri četvrtine veka nije daleko odmaklo od usuda politikanstva nauštrb one "Hleba, hleba gospodaru..." Tako, ključni deo prve epizode, badnje veče koje za trpezom okuplja Aćima i njegova otuđena dva sina, nosi zaveštanje koje predstavlja sasvim jasnu i jaku poruku da itekako treba odgledati i ostale epizode i uživati u nestrpljenju šta su nam autori još pripremili. Iskreno se nadam da se u nastavku serije njene poruke neće "razvodniti"...

Nažalost, da je bilo smisla, ova serija ne bi bila toliko ubedljiva u onom što je producirao RTS u poslednje vreme. Nadam se da će taj jaz biti što veći kako epizode budu odmicale...

Do neke sledeće serije, kada se oni koji odlučuju o "narodnim parama" možda i sete da su ovakvi poduhvati mnogo važniji za formiranje svesti gledalaca nego razne "babe koje se češljaju" i slične "urbane" i "istorijske" vizije "Baba koje se češljaju" (znate na šta mislim...).

Neko je odavno rekao da nama i nisu potrebni novi "scenaristi". Dovoljno je samo da uplovimo u svet litereture i tamo pronađemo inspiraciju...

  • Komentarji (32)

Za komentiranje morate biti prijavljeni!

  • Stole Haringa
    eXtreme member
    06.11.2018. 02:39
    Милосављевић: Српске поделе од „Корена“ до данас Драматург Ђорђе Милосављевић, сценариста серије „Корени“, која се емитује недељом на РТС-у наводи да је од времена радње „Корена“ до данас, наше друштво оптерећено поделама. Српске поделе су у непрекидној линији и трају од 1892. године, рекао је за емисију Седмица Радио Београда сценариста серије Корени Ђорђе Милосављевић.„Поделе у друштву су постојале и раније, али узимам ту годину, јер је она почетна за Корене. Фасцинантно је да поделе трају до данас и да смо и данас културно подељено друштво – друштво између европеизма и традиционализма. Решење је наравно у помирењу, а оно никако да дође. Ја не видим разлог да та поларизација буде толико интензивна, а зашто је то тако, битно је због будућности наше културе“, оцењује Милосављевић.У вези са полемиком на друштвеним мрежама, која је настала због спора да ли је Катићев непријатељ либерал или напредњак, Милосављевић каже да је то ситуација „изгубљено-изгубљено“ – како год окренеш, неко ће наћи начин да те нападне, прозове или придикује.„Позиција је свакако била јако осетљива. У питању је била једна реч 'напредњак', која се појављује само једном и само у последњој верзији романа из 2011. године. И ми смо били пред озбиљним упитом шта радити. У свим осталим местима у роману, Тодор Тошић је либерал. На том једном месту, у реплици, он се експлицитно спомиње као напредњак. Тако га, наиме, Аћим Катић назове у реплици обрачуна са сином... и знали смо да је то осетљиво место“, наводи сценариста.Додаје да ће увек бити прозивке, како год да се урадило.„Како год да урадите, неко ће се наћи позван да вас прозове – да ли зато што подилазите странци која је на власти, или пак се плашите ње. Као сценариста поступио сам како ми се чинило да је најлогичније. Ставио сам реч 'напредњак' зато што се налази у последњем издању романа, али, знајући за ову дилему, редитељ је донео одлуку, по мом мишљењу сасвим оправдану, да Аћим Катић противника назове 'либерал'. И опет је дошло до полемичких тонова. А расправа не заслужује толику пажњу колику је добила“, истиче Милосављевић.Сматра да друштвене мреже служе да се политичка тензија преусмери у другом правцу.„Кад пратите друштвене мреже, видите да постоји цела једна булумента људи која испушта своју политичку енергију на нерационалне глупости, а тиме се ништа не постиже. Тиме се само тај балон политичког ангажмана (које свако друштво треба да има) издувава. Банална је нада да ми захваљујући друштвеним мрежама можемо да се политички ангажујемо. Не. Оне служе томе да се политичка тензија преусмери у другом правцу, на пример на јачање те поларизације о којој смо говорили. Добар савет политичарима био би да толику поларизацију смање. Кад је екстремна и кад се сви делимо на нас и њих, кад смо као два племена која се гледају преко плота, онда је то поразно за све“, наводи сценариста.Корени су већ победили ријалитијеСматра да су Корени победили ријалитије.„Ако већ код човека постоји мазохистичка црта да гледа неку бесмислену штроку, шта ви можете? Не можете ништа, сем да целој публици понудите садржај за који верујете да је квалитетан и да верујете да ће се ствар преокренути. Мислим да су Корени у томе успели. Цео тај феномен ријалитија је наметнут. У целом свету, ријалити је мање-више напуштена прича, само још код нас пролази. Али мислим да су они битку већ изгубили и да ће квалитетнији садржаји, а Корени то јесу, натерати публику да окрене главу ка оном што има смисла“, оцењује Милосављевић.Ђорђе Катић фаворит Наводи да је његов фаворит у серији и прави јунак Корена – Ђорђе Катић.„Мој фаворит у серији је мој имењак. Без обзира на то што је он најмање вољен лик у Коренима, Ђорђе је прави јунак, зато што он прође кроз најтежу трансформацију. Његова прича је најтежа, она подразумева и Симкину причу, која има још трагичнији крај. Трансформација, промена која захвати Ђорђа Катића је највећа и он је за мене прави јунак Корена! Аћим, као и Вукашин Катић, омиљени му син, наравно, занимљиви су карактери за анализирање, тумачење и размишљање о њима, али Ђорђе је тај мученик. Ђорђева је драма најзанимљивија и задатак ми је био да од њега, упркос томе шта ради и говори направим драг лик“, објашњава сценариста.Додаје да мора у том смислу да помене и глумца Игора Ђорђевића који је, како каже, спектакуларно успео да изведе – да од једног мрачног, болесног и безнадежног човека направи фигуру, коју, чак и кад не можемо да разумемо, желимо да разумемо.Наводи да није очекивао оволики успех серије.„Обично сте као сценариста хронично незадовољни, примећујете где ствари у серији крећу у правцу супротном од оног који сте замислили. Ово је заиста ретка ситуација у којој су глумци, редитељи и цела реализаторска екипа Корена успели да из мог сценарија извуку најбоље“, истиче Милосављевић.Наводи да је његова жеља да са РТС-ом настави сарадњу и на другим Ћосићевим романима, и верује да ће серија Корени покренути превредновање Ћосићевог дела.„Ћосића сам познавао само као писца, читајући његова дела, а што се његових политичких контроверзи тиче, упознат сам са његовим ангажманом деведесетих, који сматрам апсолутно оправданим, без обзира на то што је кратко трајао и што није имамо ефекат на нашу заједничку судбину, какав је Ћосић желео. За разлику од контроверзи његовог живота, његова дела су непроблематична из било које перспективе“, сматра сценариста.На питање како он сагледава личност Добрице Ћосића, који је био комуниста, па прозван националистом и касније „оцем нације“, Милосављевић одговара да Ћосића види пре свега као писца.„Апсолутно сте у праву кад указујете на те преломне тачке писца, које су заиста екстремне, али то је перспектива других. Он је заиста био комуниста, националиста никад није био у смислу шовинизма. Њега треба, пре свега, гледати као писца, јер је у његовим делима ствар много једноставнија и јаснија. Његово дело је прича о људима и проблемима којима је и сам Ћосић био захваћен – проблемом идеологије, расцепљености између породичног живота и историјског тока који меље све“, наводи Милосављевић.Додаје да је Добрица Ћосић апсолутно српски писац и да су Корени српска прича.„Али Корени су, пре свега, универзална прича коју би свако могао да разуме, припадао српском корпусу или не“, закључио је сценариста за Радио Београд.  Odgledao sam treću epizodu. Opet sam vraćao scene sa Lauševićem. Svi su dobri a on odskače, toliko mi je dobar. [naloži celi komentar]
  • chiba
    Active member
    03.11.2018. 09:18
    Odlična serija. Najbolje što je snimio RTS ove godine.
  • Stole Haringa
    eXtreme member
    31.10.2018. 00:34
      Koliko me pamćenje služi, neko je pre 150 i kusur leta potpisao Dunabsku deklaraciju koja nam je trasirala put na jug umesto na zapad. To je neka druga priča.  Knjaz Miloš je imao svoje pedagošle mere. Novčana kazna u kombinaciji sa batinjanjem na javnom mestu i smrtna kazna kao poslednje rešenje. Klasičnog mardelja nije bilo, praktikovao se pritvor za odabrane i posebne slučajeve.  Nismo imali feudalni sistem već smo uleteli direktno u kapitalizam i to nije prošlo bez posledica. Miloš je kao svaki autokrata i diktator držao kapitaliste na distanci, njegovi naslednici nisu. Posledica je nepostojanje elite koja je mogla i trebala da zauzda vladara kad počne da greši. Konkretno, uređena društva su imala tri staleža (plemstvo, sveštenstvo i sve ono što ozlazi van okvira prva dva staleža), mi nismo imali plemstvo koje bi zauzdalo vladara. Kraljevina Srbija i Crna Gora behu jedine države koje su imale dinastiju i monarhe bez ijednog plemića koji nije član njihove porodice. Plemstvo čini i stvara elitu kao korektivni faktor. Umesto toga imamo još uvek samo talentovane pojedince koji nisu produkt sistema, oni su produkt slučaja. Kralj Milan je stborio i školovao oficire koji nisu bili samo slepi poslušnici već ljudi koji su mislili svojom glavom. Oni su bili elita. Na primer, Voja Tankosić (opet on) je sprečio već ugovorenu kupovinu oružja neposredno pred Prvi balkanski rat. Francuzi su podmitili državne činovnike koji su kaparisali neispravno oružje i oruđe. Razlog je provizija, sitni ćar koji je trebao da završi u nečijem džepu. Izgleda da je pala berba ušiju pa se od te štetne trgovine odustalo.   Ovako svaki naš državnik sa greškom ili greške bez državnika rade šta žele zahvaljujući kvazi eliti koja se prodaje za položaj ili neku siću. To su potomci školaraca koji se stide svog porekla. Imaju svoju Biblij, svoju filozofiju palanke. Slobodan Antonić je u zadnjoj svojoj opservaciji lepo opisao jednog takvog. Pisao je o izvesnom Skočajiću, elitnom primerku koji mi je prošao uspod radara. Isplati se pronaći i pročitati šta je Antonić nedavno napisao. Rezultat je vidljiv, potomci školaraca su evoulirali za 100 i kusur leta, postali su mnogo gori od svojih praočeva sa kojim žeje da prekinu svaku kopču koja ih povezuje. Ćosićevi Koreni zato izgkedaju poznato, izgleda kao da se ništa nije promenilo. Ondašnja elita, neka to bude famozni SANU, uredno je višekratno nogirala Teslu koji je slao svoje generalije. Današnji SANU mi izgleda mnogo gori od ondašnjeg jer su šomkahnitali straci nedodirljivi. Član SANU danas ne mora da ima nijedno objavljeno naučno delo, dovoljna su dva svedoka i veza. Zato genetičar Miodrag Stojković ne može da bude član SANU iako je kvalifikovan i priznat u svetu. Ko ne veruje neka prouči biografiju. Za Antonića se ne bojim, bio je predložen i nije prošao. Možda je i bolje ovako, šta imaju da traže pojedinci u društvu takvih ljudi. Elita se stvara, neguje i formira. Ćosić je jedan od talentovanih pojedinaca koji su vremenom postajali sve bolji i bolji. To znači da je radio na sebi jer nije stagnirao. Dobro je poznavao svoje seljake i drugove i to se iz priloženog da videti. Zbog drugova se našao u situaciji da nijedan izdavač u Srbiji nije želeo ili smeo da štampa njegove knjige. Štampao ih je Otokar Keršovani iz Rijeke. Nije imao tu sreću kakvu je imao jedan Andrić lad je dobio Nobelovu nagradu. Ivo je bio pre toga bojkotovan, bio je živi mrtvac koji je redovno dolazio i odlazio u klub književnika. Niko nije želeo ili smeo da sa njim razgoravara. Ivo je imao svoje šetnje i zasede mlađih kolega koji su iskakali ispred njega da pitaju za neki savet. Tito je pumpao i forsirao Krležu koji je izvisio i tad je Andrić iskoristio prisustvo stranih novinara koji su ga čekali ispred stana. Bio je u šetnji i pojma nije imao o Nobelu, Titu i Krleži kojima je pokvarena zabava. Odbio je da momentalno pohodi Bele Dvore i tito je morao da sačeka. Ti je neka druga priča.  Koreni su odraz onog vremena. To je surova, realna i na momente mračna i deprisivna slika sela i ljudi koji su, da su bili drugačiji, izgubili ratove koji su usledili. Nije to bajka Janka Veselinovića, idila romantičara i njima sličnih koji veličaju selo i nevinog i naivnog seljaka. Seljak nije cvećka kao što nisu ni građani, i on je pretrpeo i trpi promene. Nije bio ni Ćosić koji je trebao da se drži pisanja a ne politike koja je jedna ogromna mrlja na kraju njegovog života i karijere.  Druga epizoda je takođe dobra iako se vidi da iza kamere stoje ljudi koji veze nemaju sa selom i običajima. Jedine životinje koje videh su konji i belo krme koje se moglo videti taman onoliko koliko i bela vrana. Nema goveda, živine koja šeta po dvorištu, ovaca...Ako to nisu mogli da nađu mogli su bar da nađu malo slame da razbacaju po sobama. Ipak je Božić. Badnjak takođe nedostaje.    [naloži celi komentar]